Sve o bios-u

[Relja]

BIOS od A do Z

Osnovni ulazno-izlazni sistem (Basic Input Output System) - poznat i kao BIOS - nalazi se u malom fleš EEPROM memorijskom modulu na maticnoj ploci. On je u obliku memorije samo za citanje, ali može da se prepiše ili programira kada se upotrebe pravi alati i tehnike. Za vreme podizanja PC racunara, procesor na maticnoj ploci kao svoj prvi manevar uvek izvršava program smešten u BIOS-u.
Kada PC besposlici kroz proces podizanja, sistem radi sporo, Windows "puca", ili hardver otkazuje, možda je neispravan loše konfigurisan BIOS. U ovom clanku, pokazacemo vam kako da rukujete centralom vašeg PC racunara i ucinite da vam sistem radi brže i bolje.
U odeljku pod naslovom "Osnove" objašnjeni su temelji BIOS-a. Tu cete nauciti šta je BIOS, kako možete da mu pristupite i kako da u njega steknete poverenje. U odeljku pod naslovom "Kljucna podešavanja" objašnjene su znacajne opcije BIOS-a sa kojima bi svaki korisnik racunara trebalo da bude upoznat. Napredniji korisnici ce možda poželeti da odmah predju na odeljak "Podešavanje BIOS-a"; oni ce tamo otkriti kako da koriste skrivena podešavanja da bi aktivirali neiskorišcene rezerve elektricne energije, omogucili nove funkcije i oslobodili se "uskih grla" i nekorisnih opterecenja sistema.
Osnove
Kao prvi program koji procesor izvršava u vreme podizanja sistema, BIOS predstavlja centralnu procesorsku jedinicu glavnim komponentama na maticnoj ploci i daje instrukcije centralnom procesoru u pogledu toga koji sledeci program da izvrši, kada se završi kôd BIOS-a. Po pravilu, BIOS onda pristupa sektoru za podizanje sistema na uredjaju za podizanje, što može biti fleksibilna disketa, CD-ROM, DVD, ili cvrsti disk. Sektor za podizanje sistema sa svoje strane ucitava neku vrstu programa za upravljanje podizanjem, koji pokrece glavni operativni sistem za mašinu, kao što je Windows ili Linux.
Kada se završi proces pokretanja, BIOS još uvek nije obavio sve svoje poslove. Mnoge vrste pristupa hardveru u PC racunaru u stvari obuhvataju da operativni sistum pristupi BIOS-u, koji onda pristupa hardveru u ime operativnog sistema.

1. Verzije BIOS-a
Svaka maticna ploca ima svoj sopstveni jedinstveni BIOS, koji je specijalno projektovan da rukuje hardverom koji se na njoj nalazi. Osnovu vecine BIOS Programa predstavlja Phoenix Award BIOS, koji se javlja u dva razlicita formata. Pronaci cete i neke racunare na kojima radi American Megatrends (AMI) BIOS.
Struktura BIOS-ovih menija i nomenklatura koja se koristi za opcije menija menjaju se od proizvodjaca do proizvodjaca. U stvari, BIOS meniji za dva uzastopna modela maticnih ploca mogu cak i da se razlikuju, u vecoj ili manjoj meri. To objašnjava zašto ne možemo da obezebdimo precizne opise BIOS opcija za svaki PC racunar koji poznaje ljudska vrsta. Svejedno, trebalo bi da otkrijete da su sledeca objašnjenja, zasnovana na Phoenix Award BIOS-u u direktnoj vezi (ako ne baš i identicna) sa onim što cete pronaci na svom sopstvenom PC racunaru. Ne padajte u depresiju ako ne možete da nadjete neka od podešavanja imenovana na vašem racunaru - to samo znaci da se BIOS na vašem PC-ju ne bavi direktno odnosnim hardverskim funkcijama ili mogucnostima.

2. Pristupanje vašem BIOS-u
Za vreme pokretanja, dok BIOS proverava hardverske komponente vašeg sistema, prebrojavajuci raspoloživu RAM memoriju i konmtrolišuci cvrtse diskove (i druge pogone i uredjaje), možete da pozovete BIOS Setup program pritiskom na specijalan taster na vašoj tastaturi. Ti cesto znaci da pritisnete taster delete [Del], ali bi mogao da bude i neki drugi taster, kao što je na primer [F2]. Procitajte poruku na ekranu za vreme podizanja sistema: vecina BIOS-a prikazuje poruku na dnu ekrana koja glasi nešto kao "<F10 = Setup>". Ako ništa drugo ne uspe, možete uvek da pogledate u prirucnik za PC ili maticnu plocu, da biste identifikovali taj carobni taster. Pritisnite ga i držite sekundu ili dve kada PC pocne da se podiže.
Ako radi kao što bi trebalo, BIOS ci završiti sa prebrojavanjem raspoložive memorije, a onda ce se pojaviti ekran sa glavnim BIOS menijem. Ako se ne dobije željeni rezultat, ponovo podignite PC i probajte drugi taster. Na primer, mnogi noutbuk racunari koriste [F1] ili taster escape [Esc]. Ponekad, tasteri kao što su [F2], [F10] ili sekvence tastera kao [Alt F1] mogu da obave posao.

3. Manipulisanje BIOS podešavanjima
Program BIOS Setup: Dodjite do neke stavke koristeci tastere kursora, a onda pritisnite Enter da biste napravili izbor
(Snimak ekrana A)
Da biste pristupili opciji u BIOS-u, upotebiti tastere kursora (strelice) da biste osvetlili svoj izbor, kao što je prikazano na snimku ekrana A. Pomocu tastera Enter pozvacete podmeni ili otvoriti okvir za izbor, kao što je ilustrovano na snimku ekrana B. Da biste promenili vrednost pridruženu podešavanju koje ste odabrali, treba da koristite tastere plus

    * ili minus [-], ili neku drugu kombinaciju, kao što je [Page Up] ili [Page down]. Iz ekrana glavnog menija, upotbicete tu tehniku da se krecete po razlicitim podmenijima, od kojih neki mogu da imaju i sopstvene podredjene menije, sve dok ne dodjete tamo gde je terbalo da odete.

Otvaranje podmenija: Mnoge vrednosti opcija mogu da se promene pomocu tastera za plus

    * i minus [-], dok druge zahtevaju kretanje unutar menija ili liste za izbor za izbor, kao što je prikazano na snimku ekrana B.

Hajde da pogledamo razne menije u tipicnom BIOS setup programu:
" U menijima "Main" ili "Standard CMOS Setup", možete da postavite datum i vreme i da definišete atribute svojih cvrstih diskova.
" U meniju "BIOS Features Setup", radicete sa opštim podešavanjima svih vrsta.
" Meni "Integrated Peripherals" je taj u kome možete da upravljate interfejsima i pomocnim sistemskim funkcijama.
" Meni "Power Management Setup" je mesto na koje treba da odete da biste konfigurisali štednju elektricne energije, ili funkcije upravljanja napajanjem elektricnom energijom.
" Meni "PnP/PCI Configurations" vam dozvoljava da preuredite koji prekidi (IRQ-ovi) se odnose na specificne PCI kartice za proširenje u vašem PC racunaru. Ako te funkcije ne pronadjete identifikovane kao takve (ili tome slicne) u meniju Main, verovatno cete ih naci pod menijem "Advanced".
" Meni "Hardware Monitor" prikazuje vrednosti sa sistemskih senzora, kao što su temperatura procesora ili brzine ventilatora (u obrtajima u minutu). One su uobicajene za hladnjak centralne procesorske jedinice i sistemski ventilator, ali mogu da postoje i za izvor napajanja elektricnom energijom ili druge ventilatore za koje maticna ploca ima senzorski hardver.
" Stavka "Load Setup Defaults" ponovno uspostavlja fabricki podrazumevana podešavanja i briše sve promene koje ste vec napravili. To može da bude posebno korisno kada ste nešto pogrešno konfigurisali, a rezultati toga prave probleme u vašem sistemu.

4. Završavanje BIOS sesije
Da biste završili svoj rad u programu BIOS Setup, morate da pritisdnete taster [F10], ili da izaberete stavku u glavnom meniju gde piše "Save & Exit Setup". To ponekad traži da se prvo izabere opcija "Exit", a zatim podstavka "Exit & Save Changes". Onda ce vam se ponuditi izbor izmedju [Y] i [N], gde taster [Y] pamti vaše promene, a taster [N] ih odbacuje. Izaberite jedan ili drugi i izacicete iz programa BIOS Setup.
kljucna podešavanja
Sledeci BIOS trikovi ce vam pokazati kako da promenit prioritetni na vašem racunaru, pokrenete stoni PC pritiskom na taster ili miša, aktivirate podršku za USB 2.0 i izlazite na kraj sa problemima ventilatora ili promenama u hardveru.

5. Uspostavljanje prioritetnog redosleda za podizanje
Preskocite fleksibilknu disketu za vreme podizanja: izaberite cvrstidisk kao uredjaj za podizanje (kao što je prikazano na snimku ekrana C).
Vecina PC-jeva pokušava da se podigne sa fleksibilne diskete za vreme pokretanja. To troši dosta vremena i predstavlja mogucnost infekcije od virusa sektora za podizanje. Suocimo se sa realnošcu: u ovo vreme retka je potreba da se sistem diže sa fleksibilne diskete. Ako kažete BIOS-u da se ne zamara proveravanjem uredjaja za fleksibilnu disketu i iskljucite provere flopija, to ce pomoci da se skrati vreme podizanja.
BIOS ima mehanizam da vam dopusti da kontrolišete uredjaje sa kojih vaš PC može da se podigne i redosled u kome bi ti uredjaji trebalo da se ispituju. Sledeca konfiguracija omogucava da vaš PC preskoci uredjaj za fleksibilnu disketu za vreme pokretanja, ubrzavajuci na taj nacin proces podizanja i podižuci bezbednost sistema.
Evo kako to da uradite: prvo izaberite "Advanced BIOS Features, Boot Sequence", a onda promenite "1st Boot Device" sa "Floppy" na "Hard Disk", kao što je prikazano na snimku ekrana C; on bi mogao da se nazove "HDD-0". To upucuje BIOS da ide pravo na sektor za podizanje na uredjaju cvrstog diska, bez preduzimanja nepotrebnih obilaznih puteva.
Kada se napravi ta promena, racunar više ne pokušava da se podigne sa fleksibilne diskete, ali još uvek proverava da bi utvrdio da li je uredjaj fleksibilne diskete instaliran na vašem PC-ju, što troši vreme. Da bi se izbegla ta provera, obavezno podesite i opciju "Boot Up Floppy Seek" na "Disabled".

6. Ubrzajte podizanje PC racunara
Suština ove provere je u tome da vaš PC nece otici da traži nove cvrste diskove svaki put kada se bude podizao. Preskakanje te provere ce potpomoci ubrzavanje celog procesa.
Evo kako to da uradite: sem ako niste regularno menjali uredjaje u vašem sistemu, podesite vreme traženja uredjaja na nulu. U "Main" meniju, opdesite vrednost "Timeout" na "0".

7. Aktivirajte podršku za USB 2.0
USB: Oni koji su instalirali Windows XP sa Service Pack 2 trebalo bi da omoguce "USB 2.0 Controller", kao što je prikazano na snimku ekrana E.
Na mnogim maticnim plocama, opcija "USB Controllers" je instalirana tako da je aktivan samo USB 1.1. Glavni uzrok te stvari je to što sam Windows XP, pre dodatka bilo kakvog Service Pack-a, ne podržava USB 2.0. Sledeca BIOS manipulacija vam omogucava da kasnije aktivirate podršku USB 2.0.
Da biste to uradili, jwednostavno promenite vrednost za tu opciju na "Enabled" (kao što je prikazano na snimku ekrana E) ili na "V1.1+V2.0", kao što ponekad može biti slucaj. Preduslov za korišcenje bržeg interfejsa USB 2.0 je da Service Pack 1, kao minimum, mora da se instalira za Windows XP.

8. Rešavanje problema sa USB uredjajima
Neki memorijski "štapici", fleš uredjaji, MP3 plejeri sa memorijskim funkcijama i USB cvrsti diskovi vuku svoje napajanje elektricnom energijom iz USB porta. Ako se ne isporuci dovoljno elektricne energije, uredjaj bi mogao da ne radi. To je razlog zašto treba da obezbedite da interfejs USB može da izda dovoljno elektricne energije da bi se napajali prikljuceni uredjaji.
Proverite svoj BIOS da vidite da li možete da pronadjete opciju koja se zove "USB 2.0 HS Reference Voltage". Ako je takva opcija na raspolaganju, promenite pridruženu vrednost sa "Low" ili "Medium" na "High" ili "Maximum".

9. Reakcija PC tacunara na otkaz/gubitak napajanja
Unutar menija "Power Management", BIOS nudi opciju da se odredi kako ce racunar reagovati na nestanak ili otkaz napajanja elektricnom energijom. Opcija "AC Power Loss Restart" ili "Restore on AC Power Loss" kontroliše kako ce se PC ponašati jednom kada se, posle nestanka, napajanje elektricnom energijom ponovo uspostavi (ili u slucaju nekog drugog neocekivanog ili neželjenog prestanka rada). Opcija "Previous State" ili "Last State" vraca PC racunar u stanje koje je bilo na snazi u trenutku nestanka napajanja elektricnom energihjom ili prestanka rada sistema. Dodelite toj opciji vrednost "On" ili "Enabled" da biste automatski ponovo podigli sistem; dodelite vrednost "Off" ili "Disabled" da biste ostavili mašinu sa iskljucenim napajanjem.

10. Monitor PC zdravlja
BIOS nudi informacije i podešavanja u vezi operacionalnog zdravlja vašeg PC racunara. Ti alati vam dozvoljavaju da nadgledate vitalne komponente sistema u realnom vremenu, kao što su centralna procesorska jedinica, ventilatori, izvor napajanja elektricnom energijom i cvrsti diskovi. Na primer, alarmi i upozorenja u vezi temperature centralne procesorske jedinice mogu da vam pomognu da izbegnete pregrevanje vašeg sistema, a možda cak i da se sistem bezbedno iskljuci.
U menijima "Health" ili "H/W Control" možete da pratite promene u ulaznim naponima, kao i da ocitavate stvarne vrednosti temperature u unutrašnjosti vašeg PC-ja. Vecina BIOS-a prikazuje u najmanju ruku temperature centralne procesorske jedinice i kucišta, a mnogi od njih obezbedjuju i dodatna ocitavanja temperature, na primer za cvrste diskove i maticnu plocu, ili za podnožje centralne procesorske jedinice. Slicno tome, možete da dobijete ocitavanja brzina (u obrtajima u minutu) za ventilatore centralne procesorske jedinice i sistema.

11. Ublažavanje problema u vezi sa ventilatorima
Ako vaš PC nece da se pokrene, to može da bude zato što se ventilator centralne procesorske jedinice okrece suviše sporo - ili cak stoji u mestu. To se narocito dešava kod toplotno regulisanih vrhunskih hladnjaka, koji mogu da se obrcu vrlo sporo (ili da se potpuno zaustave) kada su ocitavanja temperature veoma malih vrednosti, što može da dovede BIOS u zabunu, pa on protumaci da nešto nije u redu sa ventilatorom. Eto zašto su veoma zgodna podešavanja BIOS-a.
Podesite vrednost opcije koja se zove "CPU Fan Failure Warning" na "Disabled". Jednom kada ste iskljucili tu funkciju, racunar ce se pokrenuti cak i sa sporim ventilatorom. Naravno, problem je što necete moci da pristupite BIOS-u prilikom prvog pokretanja sistema ako je, što je cesto slucaj, podrazumevana vrednost za to podešavanje "Enabled". U tom slucaju, možda ce biti potrbno da se privremeno vratite na jevtin hladnjak za centralnu procesorsku jedinicu koji ste dobili uz maticnu plocu ili centralni procesor, a koji radi konstantno sa maksimalnom brzinom obrtanja ventilatora. Kada iskljucite ovo podešavanje, vratite se opet na vaš vrhunski hladnjak, bez potrebe da vodite racuna pristupu BIOS programu radi blokiranja hitnog iskljucenja.

12. Izbegavanje otkaza sistema
Moderni cvrsti diskovi mogu da otkriju probleme ili simptome koji nagoveštavaju da predstoji otkaz uredjaja, i da izdaju odgovarajuce upozorenje BIOS-u. Ta funkcija se zove "Self Monitoring And Reporting Technology" (SMART). Aktiviranje "HDD SMART Capability" dozvoljava BIOS-u da pošalje upozoravajucu poruku softveru kao što je Norton System Works, ili poznatom besplatnom uslužnom programu SpeedFan. Taj softver sa svoje strane onda može da vas upozori na uslove u kojima se nalazi vaš memorijski uredjaj, obezbedjujuci na taj nacin rano upozorenje o mogucim problemima diska, tako da možete da preduzmete neku akciju popravke ili spasavanja podataka.

13. Upotreba starijih skenera i štampaca
Paralelni port: "ECP+EPP" je najbrži režim komunikacije preko paralelnog porta (Snimak ekrana F).
Paralelni interfejs vašeg PC-ja (poznat i kao paralelni port) normalno je podešen da dozvoli samo jednosmerne komunikacije. To podešavanje radi za skoro svaki uredjaj, ali takodje i ogranicava brzine prenosa podataka na sporih 100 kb/s. Sledeci trik može da obezbedi brzine prenosa podataka do 1 Mb/s za vaš paralelni port.
Sve što teba da uradite je da aktivirate ili "ECP" (Extended Capability Port) ili "EPP" (Enhanced Parallel Port). U stvari, cesto cete naci oba režima koji se zajedno identifikuju kao jedinstveno podešavanje koje se cita kao "ECP/EPP".
Upozorenje: ako štampac i skener dele jedan paralelni port, ta konfiguracija može da prouzrokuje sukob uredjaja ili probleme, kao što je prikazano na snimku ekrana F. Ako želite da održite veliku brzinu prenosa podataka, bice potrebno da instalirate dodatnu PCI karticu za proširenje, da biste dodali drugi paralelni port vašoj mašini i da biste pomerili jedan od tih uredjaja na drugi takav port. Alternativno, umesto toga upotrebite adapter USB-na-paralelni-port za jedan vaša dva uredjaja.
Podešavanje BIOS-a
U ovom odeljku, ambiciozniji korisnici mogu da nauce kako da do krajnjih granica skrate proces podizanja sistema, ubrzaju graficke kartice, najviše iskoriste svoje centralne procesorske jedinice, podese skupove cipova maticnih ploca i "iscede" više performanse iz svojih RAM memorija.

14. Prikazivanje rezultata samoispitivanja prilikom ukljucenja (Power-on Self-Test, POST) za vreme podizanja sistema
Za vreme pokretanja PC-ja, sa ekrana mnogih racunari jednostavno bljeska šareni proizvodjacev logo umesto da vam se prikazuje šta se trenutno dešava. Umesto lepih slicica, moguce je - i verovatno bi trebalo - da vam PC prikazuje rezultate testova koje izvršava.
Evo kako to može da se uradi. Iz menija "Advanced BIOS Features", opdesite vrednost opcije "Full Screen LOGO Display" na "Disabled". Posle toga, možete da prolazite kroz i citate rezultate svih testova koji se izvršavaju na vašem PC racunaru dok on sam sebe pokrece.

15. Podignite svoj PC dva puta brže
Ovaj trik vam dopušta da vaš racunar preskoci ispitivanja raznih komponenata za vreme pokretanja. Na primer, raspoloživ prostor u RAM memoriji ce biti prozvan samo jednom, a ne uobicajenih tri puta; rezultat je da bi vaš racunar trebalo da se pokrene skoro dva puta brže.
Iz menija "Advanced" ili "Advanced BIOS Features", promenite vrednost opcije "Quick Power On Self Test" ili "Quick Boot" na "Enabled".
Upozorenje: ako se pojavi bilo kakav hardverski problem kada napravite ovu promenu, bice potrebno da ponovo udjete u BIOS Setup i vratite ovu opciju na "Disabled" - što ce omoguciti BIOS-u da vam pomogne u pronalaženju šta je izazvalo nevolju, tako da možete to da popravite.

[Relja]

15. Podignite svoj PC dva puta brže
Ovaj trik vam dopušta da vaš racunar preskoci ispitivanja raznih komponenata za vreme pokretanja. Na primer, raspoloživ prostor u RAM memoriji ce biti prozvan samo jednom, a ne uobicajenih tri puta; rezultat je da bi vaš racunar trebalo da se pokrene skoro dva puta brže.
Iz menija "Advanced" ili "Advanced BIOS Features", promenite vrednost opcije "Quick Power On Self Test" ili "Quick Boot" na "Enabled".
Upozorenje: ako se pojavi bilo kakav hardverski problem kada napravite ovu promenu, bice potrebno da ponovo udjete u BIOS Setup i vratite ovu opciju na "Disabled" - što ce omoguciti BIOS-u da vam pomogne u pronalaženju šta je izazvalo nevolju, tako da možete to da popravite.

16. <Pokrenite pravu graficku karticu
BIOS pokušava da odluci koju graficku karticu da koristi svaki put kada radi, ali to zaista nije stvarno potrebno - vi to vec znate!
Izaberite opciju iz menija oznacenu kao "Init Display First", što takodje može da se pojavi i kao "Primary VGA BIOS" ili "VGA Boot From", zavisno od vaše BIOS verzije. Postavite njenu vrednost na "AGP" ako koristite AGP graficku karticu u vašem PC racunaru. U najnovijim sistemima sa PCI Expressom, ta opcija se obicno zove "PEG Port/Graphic Adapter Priority". U tom slucaju, postavite njenu vrednost na "PEG", ako vaš siste koristi graficku karticu PCI Express.

17. Deaktivirajte zastarele graficke funkcije
BIOS keširano: ova podešavanja samo poboljšavaju performanse u MS-DOS-u (pogledajte snimak ekrana G.)
Opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" pojacavaju graficke performance na starijim mašinama koje izvršavaju DOS - ali ne rade ništa za Windows. Pa zašto da se uošte zamarate sa njimac
Postavite i opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" na "Disabled". Kad ste vec tu, deaktivirajte i "VGA Palette Snoop", ako se takva opcija pojavljuje. Možete takodje bezbedno da deaktivirate opciju "System BIOS Cacheable" (pogledajte snimak ekrana G) - ona više ne obezbedjuje pojacanje performanse, a u nekim slucajevima može da ima i negativan uticaj na stabilnost sistema.

18. Instalirajte memoriju za teksture
Opcija za "Graphics Aperture Size" (koja može da se pojavi i kao "AGP Aperture Size") bila je prvobitno namenjena da pomogne grafickim karticama AGP da efikasnije koriste sistemsku RAM memoriju kada renderuju graficke teksture. Ta funkcija je postala zastarela danas kada mnoge graficke kartice imaju 128 MB ili cak 256 MB video RAM memorije na ploci. U isto vreme, video RAM memorija tipicno radi brže od sistemske RAM memorije. Staro "odokativno" pravilo, koje se cesto navodi u obliku "postavite velicinu graficke aperture na polovinu RAM memorije u vašem sistemu", zato više ne važi. Umesto toga, bolje je da postavite memoriju za teksture na optimalnu velicinu.
Umesto toga, postavite vrednost za "Graphics Aperture Size", što može da se pojavi i kao "AGP Aperture Size", na "128" ili "64" MB.

19. Promenite podešavanja generatora takta
Ovaj trik sprecava probleme sa AGP karticom kada se prisilno obrzava ceona magistrala (Front Side Bus, FSB).
Stavka menija "AGPCLK/CPUCLK" (može da se pokaže i kao "AGP Clock"), pojavljuje se na sistemima sa maticnim plocama za koje proizvodjac obezbedjuje funkcije prisilnog ubrzavanja. Ako je prisutna, podesite joj vrednost na "Fix". To sprecava prisilno ubrzavanje ceone (FSB) magistrale od takodje automatski prisilnog ubrzavanja AGP graficke kartice. Vrednost "1/1" prouzrokuje da AGP kartica radi na istoj brzini generatora takta kao i FSB magistrala. Vrednost "2/3" postavlja generator takta AGP na 2/3 brzine generatora takta za FSB, tako da se 100 MHz za FSB prevodi u 66 MHz za AGP karticu.

20. Povecanje brzina AGP generatora takta
Povecanje brzine AGP generatora takta pojacava performansu, ali može i da dovede do problema - pogledajte snimak ekrana H.
Neke maticne ploce dozvoljavaju da se poveca brzina AGP generatora takta. Pojacavajte tempo u malim koracima (pogledajte snimak ekrana H) za vrednost "AGP Frequency", i ponovo podignite vaš PC racunar posle svake postepene promene. Ispitajte svako podešavanje sa necim kao što je 3D "pucacka igrica", da biste videli da li sistem ostaje stabilan. Radite tako sve dok se znaci nestabilnosti sami ne pokažu, a onda se vratite na prethodno podešavanje.

21. Pojacajte AGP nivoe napona
Vece brzine generatora takta povlace za sobom i vecu potrošnju elektricne energije. Sledece promene obezbedjuju slotu gradficke kartice na maticnoj ploci više ulazne napone.
Opcija "AGP Voltage" dozvoljava vam da pojacate ulazni napon u koracima od po 0,1 V. Medjutim, napravite takve promene samo kada vece brzine AGP generatora takta dovode do nestabilnosti sistema i kada osecate potrebu za povecanom brzinom.
Upozorenje: u izvesnim okolnostima, podešavanje nivoa napona na suviše visoke vrednosti može da uništi graficku karticu. Kada pojacavanje ulaznog napona nema nikakvog efekta, obavezno vratite napon na nižu vrednost i smanjite brzinu AGP generatora takta, da biste sigurno uspostavili miran i stabilan rad vašeg sistema.

22. Aktivirajte nivoe CPU keša
Akctiviranje CPU keša na bilo koji od nivoa 1, 2 ili 3 daje definitivne prednosti u pogledu performanse (pogledajte snimak ekrana I.)
Centralna procesorska jedinica radi primetno brže od ostatka maticne ploce, pa zato cesto mora da ceka na podatke. Ubrzajte taj proces iz pomoc SPU keša, oblika brže memorije koja se nalazi izmedju centralne procesorske jedinice i sistemske RAM memorije.
Keš memorija nivoa 1 (L1) je veoma mala, ali se nalazi na samoj matrici cipa centralne procesorske jedinice, tako da obezbedjuje brzo, privremeno skladište za podatke. Keš memorija nivoa 2 (L2) je znacajno veca i može da skladišti citave elemente programa; kada centralna procesorska jedinica zatraži podatke koji se vec nalaze u kešu, to poboljšava performansu zato što sistemska RAM memorija ne može da se odazove zahtevima ni približno tako brzo. Sistemi koji imaju centralne procesorske jedinice sa integrisanom keš memorijom nivoa L2, obicno imaju pristup i spoljašnjoj keš memoriji nivoa 3, koja još više ubrzava PC racunar. Aktivirajte sve opcije koje vam maticna ploca (i BIOS) stavljaju na raspolaganje, kao što je prikazano na snimku ekrana I.

23. Ukljucite APIC
Skupovi cipova maticne ploce tipicno sadrže dve glavne komponente, koje se obicno zovu severni most (north bridge) i južni most (south bridge). Oni "gone" signale podataka izmedju centralne procesorske jedinice, sistemske RAM memorije, kartica za proširenje i drugih periferijskih uredjaja. Sledeca konfiguracija omogucava da racunar opslužuje više prekida i, samim tim, više uredjaja. Ukupan broj upotrebljivih prekida penje se na od 16 do 24. Pored toga, opsluživanje prekida postaje primetno fleksibilnije, što takodje dovodi do ušteda u vremenu prilikom upravljanja podacima.
Sve što teba da uradite je da odete do menija "Advanced BIOS Features" i obezbedite da funkcija "APIC Mode" bude sigurno postavljena na "Enabled".

24. Ukljucite Burst Mode
Svi pristupi cvrstim diskovima, PCI karticama i RAM memoriji rade brže u režimu "Burst Mode". U tom režimu rada, parovi uredjaja mogu da razmenjuju podatke posebno velikom brzinom, zato što višestruki prenosi podataka mogu da se zapocnu ili potvrde jednim signalom, umesto da se zahteva da se svaka pojedinacna stavka opsluži ili potvrdi zasebno.
U vašem putovanju kroz BIOS setup program, kad god se pojavi opcija "Burst Mode", obavezno je postavite na "Enabled". Trebalo bi, takodje, da pažljivo ispitate stabilnost sistema posle takve promene.
Upozorenje: mnoge PCI kartice nece da rade kako treba ako se opcija "PCI Dynamic Bursting" postavi na "Enabled".

25. Aktivirajte Bus Mastering
Aktivirajte Bus Mastering: to podešavanje ubrzava pristup cvrstom disku (pogledajte snima ekrana J.)
Ovo podešavanje BIOS-a upucuje Windows da koristi brži režim DMA (Direct Memory Access, direktan pristup memoriji) kada cita sa, ili upisuje na cvrsti disk. Režim DMA dozvoljava uredjajima diskova da direktno pristupaju sistemskoj RAM memoriji, bez potrebe za ucešcem centralne procesorske jedinice. To ubrzava pristup podacima na cvrstom disku, na primer, i štedi dragocene resurse centralne procesorske jedinice.
Kada meni "Integrated Peripherals" ukljucuje opciju koja se zove "PCI IDE BusMaster", postavite njenu vrednost na "Enabled" kao što je prikazano na snimku ekrana J. Jednom kada je ovo podešavanje aktivirano, idite na "Start, Control Panel, System" i pritisnite dugme Device Manager iz njegove kartice Hardware. Potražite podmeni koji se cita nešto kao "IDE ATA/ATAPI Controller" - oznacavanje može da se menja od jedne do druge maticne ploce. Dvostrukim pritiskom na taster miša izaberite stavku pod naslovom "Primary IDE Channel", a onda odaberite karticu "Advanced Settings". Trebalo bi da ugledate stavku oznacenu sa "Current Transfer Mode". Unutar njenog polja za podatke, obezbedite stavku koja se cita nešto kao "Ultra DMA Mode". cvrsti diskovi cesto nude vrednost koja se cita kao "Ultra DMA Mode 5 (Ultra 100)", dok CD i DVD uredjaji ili rezaci obicno rade u Mode 2 (Ultra 33).

26. Promenite vremenska podešavanja RAM memorije
Smanjite vremena kašnjenja: to radi samo kod veoma kvalitetnih modula RAM memorije, ali kada stvarnmo radi, pravi ogromnu razliku (snimak ekrana K.)
Svaki SDRAM i DDR memorijski modul ukljucuje cip Serial Presence Detect (SPD), koji skladišti vrednosti vremenskih podešavanja memorije. Proizvodjaci RAM memorije odredjuju SPD vrednosti projektovane tako da garantuju siguran, stabilan rad. Medjutim, u najvecem delu vremena, ispklati se eksperimentisati sa tešnjim vremenskim vrednostima, zato što to može da poboljša ukupnu performansu i do 10%.
Relevantna opcija može da bude imenovana nešto kao "System Performance", "Memory Timings", ili "Configure DRAM Timing". Po pravilu, podrazumevana vrednost za ovu opciju je "By SPD". To upucuje racunar da procita preporucene vrednosti pravo iz samog memorijskog modula i da automatsdki koristi te vrednosti za pristup memoriji. Alternativna vrednost "Enabled" je na slican naci malo verovatan uzrok problema za vaš PC racunar.
Oni koji žele da podešavaju svoje sisteme za vecu brzinu, trebalo bi umesto toga da izaberu vrednosti "Disabled" ili "User Defined", ako i kada su one na raspolaganju (pogledajte snimak ekrana K). Onda postavite vrednosti parametara sami, kao što je opisano u savetima koji slede dalje u tekstu.

27. Manja vrednost kašnjenja RAS-do-CAS
Najbolje je da se o sistemskoj memoriji misli kao o jednoj vrsti dvodimenzionalne tabele. Pristupanje podacima prvo zahteva identifikovanje reda korišcenjem signala koji se zove Row Address Strobe (RAS), a zatim kolone, korišcenjem signala Column Address Strobe (CAS), da bi se na jedinstven nacin identifikovala odredjena memorijska lokacija. Da bi se obezbedilo ispravno adresiranje memorije, potrebna je paiza izmedju signala RAS i CAS. To kašnjenje RAS-do-CAS normalno uzima dva ili više ciklusa generatora takta.
Vrednost za "SDRAM RAS to CAS Delay" vam omogucava da odredite tacno koliko ciklusa generatora takta mora da istekne izmedju slanja signala RAS signal i posle toga signala CAS. Moguca podešavanja obicno padaju u opseg izmedju 2 i 5, gde je 2 najbrže. Smanjujte tu vrednost za po jedan ciklus i ispitajte svoj sistem u pogledu stabilnosti sa svakom promenom. što je bolja RAM memorija, to je manja vrednost na kojoj ce vaš sistem nastaviti da radi kako treba.

28. Smanjite kašnjenje CAS
Kada je u toku pristup memoriji, odredjen vremenski period mora da protekne izmedju specificiranja memorijske adrese i pristupanja njenom sadržaju; to se zove kašnjenje (latency). Taj interval za memorijsku celiju može da se postavi na 2T za dva ciklusa generatora takta, 3T za tri ciklusa generatora takta i tako dalje. Manja vrednost za "SDRAM CAS Latency" znaci bržu performansu; veca znaci sporiju performansu.
Najsigurnija i najispravnija vrednost za "SDRAM CAS Latency" je obicno odštampana na etiketi, ili ugravirana direktno na samom memorijskom modulu. Tipicne vrednosti su 3T ili 2,5T za jevtinije memorijske module. Promenite to podešavanje na 2,5T ili cak na 2T, a zatim ispitajte stabilnost svog sistema. Neki proizvodjaci memorija tvrde da memorija sposobna za 2T može takodje da radi na vecim brzinama memorijskog generatora takta. Ako sužavanje kašnjenja CAS uspeva, možete takodje da pokušate sa povecavanjem brzine memorijskog generatora takta, povecavanjem vrednosti za opciju "Memory Frequency".
Upozorenje: napravite samo jednu promenu istovremeno, a onda ponovo podignite sistem i ispitajte njene efekte puštanjem bencmarka. To olakšava povratak na ispravnu vrednost kada se pojavi nestabilnost i zahteva neka vrsta vracanja unazad.

29. Smanjite vreme ucitavanja memorije
Uz korektna podešavanja, memorijske celije prikupljaju naelektrisanja koja su im potrebna da bi brže radile. Podesite vrednost za opciju "SDRAM RAS Precharge Delay" (u ciklusima generatora takta) za interval kada se gradi nivo naelektrisanja i kada se pošalje signal RAS. Manje vrednosti, kao što je "2", podešavaju tempo brže od vecih vrednosti, ali vece vrednosti osiguravaju stabilniji rad sistema. Smanjite broj ciklusa generatora takta, po jedan istovremeno i ispitajte stabilnost svog sistema posle svake takve promene.

30. Skratite kašnjenje pre sledeceg pristupa memoriji
Opcija "SDRAM Active Precharge Delay" se takodje specificira kao broj ciklusa memorijskog generatora takta. Taj broj pokazuje kašnjenje izmedju uzastopnih pristupa memoriji, pa njegovo smanjenje može ubrzati ukupan pristup memoriji.
Tipicno "odokativno" pravilo za tu vrednost je: Active Precharge Delay = CAS-Latency + RAS Precharge Delay + 2 (dodato kao margina sigurnosti). Kao i za svaku eksperimentalnu vrednost za "friziranje" sistema, smanjujte taj broj za po jedan ciklus istovremeno, da biste doredili da li brže vrednosti funkcionišu, što je cest slucaj. cim se pojave problemi stabilnosti, podignite tu vrednost za jedan, da biste osigurali rad bez ikakvih nevolja.

[Relja]

31. Vremenska uskladjenja citanja RAM memorije
Vremenska uskladjenja RAM memorije: postepene promene podešavanja pomažu da se poveca performansa brzine RAM memorije (snimak ekrana L).
Preporucene vrednosti za podešavanja u savetima 27 do 30 pojavljuju se najcešce na samom memorijskom modulu. Skup vrednosti koji se cita "2.5-4-4-8" specificiran je u ciklusima generatora takta i znaci da je CAS kašnjenje 2,5 ciklusa, RAS do CAS kašnjenje 4 ciklusa, RAS Precharge Delay je 4 ciklusa, a Active Precharge Delay je 8 ciklusa. To predstavlja vrednosti podešavanja koje preporucuje proizvodjac za specificiranu frekvenciju memorijskog generatora takta. Manje vrednosti mogu dobro da rade, ali takodje predstavljaju rizik pada sistema. Da biste poboljšali performansu, smanjite ove vrednosti postepeno, po jednu istovremeno, i ispitajte svaku promenu u pogledu uticaja na stabilnost sistema i njegovu performansu, kao što je prikazano na snimku ekrana L.

32. Povecajte nivoe ulaznog napona RAM memorije
Kada RAM memorija radi brže, potreban joj je viši napon. Eto zašto morate da povecate nivoe ulaznog napona da bi odgovarali vecim brzinama generatora takta.
Opcija "DDR Reference Voltage" dozvoljava da se nivoi napona povecavaju u koracima od po 0,1 V. Povecavanje te vrednosti ima smisla samo kada ste smanjili jednu ili više vremenskih vrednosti, ili kada ste povecali frekvenciju memorijskog generatora taktai kada pocnu da se manifestuju problemi stabilnosti. Upozorenje: podešavanje nivoa ulaznog napona na suviše visoke vrednosti može u nekim slucajevima da uništi memorijske module!

33. Iskljucite audio maticne ploce
Odbacite "mrtav teret": iskljucite funkcije koje ne koristite, kaošto je cip za zvuk na maticnoj ploci (snimak ekrana M).
cip za zvuk na maticnoj ploci može nikada da se ne koristi. Ako instalirate PCI zvucnu karticu, ili ako nikada ne koristite audio funkcije vašeg PC-ja, deaktivirajte cipove za zvuk na maticnoj ploci. To poboljšava ukupnu performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "AC97 Audio Select" na "Disabled" (kao što je prikazano na snimku ekrana M).

34. Iskljucite port za igrice
Samo oni što koriste stariju komandnu palicu, ili oni koji upotrebljavaju port za igrice kao MIDI interfejs, zaista imaju potrebe da namene dva U/I porta i IRQ portu za igrice svog PC racunara. (cak i ako koristite komandnu palicu, na mnogim novijim sistemima se svejedno upotrebljava USB umesto toga.) Svi ostali korisnici mogu jednostavno da deaktiviraju taj port. Evo kako se to radi: u meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Game Port" na "Disabled".

35. Deaktivirajte LAN funkcije na ploci
Neke maticne ploce vam dolaze opremljene sa dva mreržna interfejsa, ali po pravilu, vecini korisnika je poteban samo jedan, pa mogu da iskljuce onaj drugi. cak i neispravan interfejs bi trebalo da se iskljuci. To povecava performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated Peripherals", jednostavno podesite vrednost za opciju "Onboard Intel LAN" na "Disabled".

36. Deaktivirajte nepoterbne portove
U osnovi: samo starim PDA-ovima ili serijski prikljucenim modemima potrebni su stari portovi COM1 i COM2. Njihovim deaktiviranjem se uštede dva IRQ-a i smanjuje broj aktivnih prekida koje centralna procesorska jedinica mora da proverava. Paralelni interfejs LPT je danas cesto takodje suvišan. Ako umesto toga prikljucite svoj štampac ili skener preko USB porta, taj stari interfejs vam više uopšte nece biti potreban. U meniju "Integrated Peripherals" deaktivirajte interfejse COM1 i COM2 kroz opciju "IO Devices, Com-Port", koja ponekad može da se pojavi kao "Serial Port 1/2". Iskljucite interfejs LPT podešavanjem vrednosti za opciju "Parallel Port" na "Disabled".

37. Deaktivirajte Firewire
Firewire vam je potreban samo ako planirate da uredjujete video sa kamkordera, ili ako koristite druge Firewire periferijske uredjaje. U protivnom, iskljucite ga.
U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Onboard 1394 device" na "Disabled".
Ažuriranje BIOS-a
S vremena na vreme, proizvodjaci maticnih ploca izdaju nove verzije BIOS-a. Ažurirani BIOS optimizuje postojeci hardver, a može takodje i da uvede nove funkcije, kao što su mogucnosti prisilnog ubrzavanja. Preporucujemo vam da ažurirate svoj BIOS kad god se izda nova komercijalna verzija (ali obicno možete da preskocite privremena alfa ili beta izdanja).
Program BIOS "stanuje" u specijalnoj vrsti fleš memorijskog modula. On se može prepisivati, što omogucava da se stari BIOS potpuno prepiše novom verzijom. Ažuriranje BIOS-a zahteva specijalne softverske alate, koje ce proizvodjac maticne ploce ili sistema obezbediti za svaki model. Zbog memorijske upotrebljene tehnologije, ažuriranje BIOS-a je takodje poznato kao "flešovanje BIOS-a".
Kada dodje do izvodjenja ažuriranja BIOS-a, korisnici se suocavaju sa dve alternativne metode za izvršenje tog zadatka. Prvo, oni mogu da koriste Windows alat, koji obicno dolazi sa CD drajverom za maticnu plocu, ili mogu da ga preuzmu sa veb lokacije proizvodjaca maticne ploce ili sistema. U pravilnim intervalima, taj alat proverava da bi video da li su na raspolaganju nove verzije BIOS-a, automatski ih preuzima kada ih otkrije i instalira ih na korisnikov nalog. Taj metod je lak, ali opterecuje vaš PC sa još jednim programom koji konzumira sistemske resurse izvršavajuci se u pozadini.
Opcija Windows nikako nije loša, sve dok vaš sistem ostaje stabilan. Medjutim, ako vaša Windows instalacija pada u haos, izbegnite taj metod. U takvom slucaju, upotrebite umesto njega sledeci DOS metod.
Vi cete, normalno, preuzeti taj alat sa veb lokacije vašeg proizvodjaca. Zatim, pokrenucete svoj sistem sa DOS diska za podizanje i pozvacete fleš program iz komandog reda; mnogo takvih uslužnih programa dolazi u obliku ZIP datoteke koja, kada se raspakuje na fleksibilnu disketu, na nju za vas kopira sve potrebne datoteke - ukljucujuci DOS datoteke za podizanje. Taj pristup je pouzdaniji, zato što ne zahteva da se nikakvi upravljacki programi uredjaja ucitaju pre nego što pocne da radi.
Upozorenje: kada flešujete BIOS na noutbuk racunar, on ne bi trebalo da radi na bateriju - od suštinske je važnosti da bude ukljucen u zidnu uticnicu, u protivnom rizikujete iskljucenje u toku ažuriranja, što može da napravi pravu propast na vašem sistemu.

38. Ucitavanje novog BIOS-a
Izaberite svoju maticnu plocu (ili sistem): Upotrebite samo one BIOS verzije koje su primenljive na vašu maticnu plocu (ili sistem) i model (pogledajte snimak ekrana N.)
Posetite veb lokaciju proizvodjaca vaše maticne ploce (ili sistema) i proverite njihove stranice za podršku. Potražite izradu i model svoja maticne ploce ili sistema; pogledajte snimak ekrana N. Vecina tih stavki koristi oznacavanja kao "GA-686BX", "A7N8X-E" ili "K8T Neo2". Ako vaše pretraživanje bude bez rezultata, upotrebite umesto toga samo ime. Medjutim, ponekad ni to ne pomaže, možda zato što se ime maticne ploce na pakovanju (na primer "K8T-Neo") razlikuje od njenog tehnickog opisa (na primer "MS-6702 Version 1.0"). Ako se to dogodi, umesto prethodnog, predjite na listu proizvoda na veb lokaciji, i pratite ispravnu putanju da biste izabrali model maticne ploce (ili sistema) koji posedujete. Jednom kada ste pronašli odgovarajuci, možete onda da izaberete "Downloads" ili "Support" da biste pronašli ono što vam je potrebno.

39. Arhiviranje BIOS verzija
Neki ljudi redovno preuzimaju datoteke za ažuriranje BIOS-a sa proizvodjaceve veb lokacije, cak i kada im one nisu potrebne: na primer, da eksperimentalno procene alfa ili beta izdanja, ili promene koje nisu relevantne za specificne instalacije. Možete uvek da zamenite kasnija ažuriranja koja vam se ne svidjaju ili vam prave probleme, starijim verzijama BIOS-a. Uvek procitajte datoteku Readme, koja prati svako ažuriranje BIOS-a, u potpunosti pre nego što ga instalirate. Datoteka ce tacno opisati koje promene i poboljšanja su ukljucena u pridruženu BIOS verziju.

40. Ispitajte svoju ažuriranu instalaciju
Ispitivanje instalacije: primedbe kao ova vam pomažu da odlucite da li želite da upotrebite neko ažuriranje ili ne (pogeldajte snimak ekrana O).
Ako se ažuriranje BIOS-a bavi specificnim, konkretnim problemima (kao što je prikazano na snimku ekrana O), morate da odlucite da li se ta pitanja odnose na vaš sistem. Ako to nije slucaj, verovatno bi trebalo da preskocite ažuriranje, izuzev ako ono takodje obecava i definitivna poboljšanja u performansi. Ažuriranje BIOS-a cesto omogucava instalaciju brže centralne procesorske jedinice i može na taj nacin da obezbedi merljive dobitke u performansi.
Ako niste sami kupili svoju maticnu plocu, ili ako je ona došla kao deo PC-ja "kljuc u ruke", najbolje je da proverite veb lokaciju proizvodjaca, da biste videli da li je ažuriranje BIOS-a na raspolaganju za maticnu plocu. Moguce je da ce proizvodjac PC racunara ponuditi ažuriranje BIOS-a koje je nastalo kao ažuriranje BIOS-a za maticnu plocu koju njegov PC sadrži. Ali, isto tako je moguce da ce proizvodjac PC-ja ponuditi svoj sopstveno jedinstveno ažuriranje BIOS-a koje se razlikuje od generickog ažuriranja BIOS-a za maticnu plocu. Ako niste sigurni da li bi trebalo da primenite ažuriranje BIOS-a proizvodjaca PC-ja ili proizvodjaca maticne ploce, pitajte proizvodjaca; ako ne možete da dobijete direktan odgovor, može biti pametno da uopšte odustanete od ažuriranja BIOS-a.

41. Pripremanje fleš diska
Kada preuzmete ažuriranje BIOS-a, ono je normalno u obliku ZIP arhive koja sadrži brojne datoteke. Jedna od datoteka ce sadržati samu stvarnu sliku BIOS-a, koja može da ima neko zamršeno ime, kao što je "W7176IMS.110" ili "AN8D1007.BIN". Obicno cete takodje pronaci neku vrstu tekstualne datoteke, koja ukljucuje uputstva za instalaciju.
Izvršna datoteka tipa .EXE je stvarni alat za flešovanje BIOS-a. Ona prenosi sadržaj BIOS datoteke u cip fleš memorije, gde "stanuje" BIOS. Na primer, za Awardove BIOS-e, ta datoteka se obicno zove "awdflash.exe". Mogli biste takodje da pronadjete datoteku za pomoc koja pojednostavljuje pozivanje i upotebu alata za flešovanje; kao primer, ona može da se zove nešto kao "start.cmd", "flash.bat" ili "autoexec.bat". Raspakujte te datoteke u direktorijum koji se zove "C:\BIOS\". Ako je ažuriranje BIOS-a na raspolaganju za preuzimanje kao samoraspakujuca izvršna datoteka, kopirajte tu datoteku u direktorijum "C:\BIOS\", i izvucite njen sadržaj izvršavanjem datoteke unutar tog direktorijuma.
Važno: Dok PC još uvek radi (drugim recima, pre nego što ga ponovo podignete), štampajte datoteku Readme koja sadrži dodatne informacije o ažuriranju BIOS-a. Sacuvajte je sa vašim prirucnicima za maticnu plocu ili sistem. Ako nemate kopiju tih prirucnika, posetite veb lokaciju proizvodjaca. Tamo cete pronaci skoro sve prirucnike koji su na raspolaganju za preuzimanje u obliku PDF datoteka.

42. Flešujte svoj sistem sa diskete
Da biste zapoceli ovaj proces, trebace vam DOS disketa za podizanje sistema. Da biste je napravili, startujte biranjem My Computer iz menija Start. Pritiskom na desni taster miša pojavice se ikonica fleksibilne diskete unutar tog okvira. Izaberite "Format..." u meniju koji se pojavljuje, a onda izaberite polje za overavanje odmah do "Create an MS-DOS startup disk" u rezultujucem okviru za formatiranje. Izaberite mišem "Start" da biste zapoceli proces formatiranja, a kada se završi, zatvorite okvir "Format 3 1/2" Floppy". Izbrišite sve datoteke na novoformatiranoj disketi i kopirajte alat Flash i datoteku BIOS na disketu (na primer, to bi znacilo "awdflash.exe" i "w6330vms.360" za relativno cestu Awardovu BIOS verziju).
Da biste instalirali novi BIOS u cip fleš memorije koristeci disketu za pokretanje, ponovo podignite PC i obezbedite da se on sigurno podigne sa diskete. Zatim, pozovite program BIOS Setup pritiskanjem traženog tastera za vreme inicijalnog pokretanja. Izaberite stavke menija "Advanced BIOS Features, Boot Sequence" (što na nekim mašinama može takodje da se pojavi kao "Advanced, Advanced BIOS Features"). Obezbedite da se postavi vrednost "Floppy" za opciju "1st Boot Device". Izadjite iz podmenija koristeci taster [Esc]. Upotrebite taster [F10] da završite tu Setup sesiju i osigurajte da se vaše promene zadrže tako što cete pritisnuti [Y] da odgovorite "Da" kada ste upitani da li želite da sacunate svoje promene.

43. Flešovanje BIOS-a iz DOS-a
Dva puta proverite da li vaša mašina ima stabilan i pouzdan izvor napajanja elektricnom energijom. Kao što smo ranije pomenuli, nemojte da flešujete BIOS ninakakvom noutbuk racunaru dok on radi na svojim baterijama - obezbedite da je ukljucen u zidnu uticnicu.
Ponovo podignite svoj PC sa diskete koju ste napravili sa Fleš alatom i datotekom BIOS. Kada dobijete poruku "Enter the name of the command interpreter...", unesite ime fleš programa, praceno imenom same BIOS datoteke (to izgleda kao A:\>awdflash.exe w6330vms.360 u našem primeru za Award BIOS). Program ce preuzeti upravljanje i voditi vas kroz ostatak procesa.
Arhivirajte stari BIOS: pre flešovanja novog BIOS-a, osigurajte stari, zbog moguce kasnije ponovne upotrebe, pritiskajuci taster [Y], da biste ga sacuvali u datoteci (snimak ekrana P.)
Mada imena fleš alata i BIOS datoteke mogu da se razlikuju na vašem PC-ju - na primer, "awdfl789.exe" i "w6330vms.250" - pristup ostaje isti. Sledite uputstva sa monitora i odgovorite na sve upite koji se odnose na rezervnu kopiju i arhivu. Za svako ažuriranje, sacuvajte kopiju vašeg starog BIOS-a na datoteci, kao što je prikazano na snimku ekrana P. Ta rezervna kopija ce vam omoguciti da se vratite na staru verziju, ako bi vam novi BIOS napravio bilo kakav problem posle instalacije.
Najzad, fleš program ce prepisati sliku BIOS-a u fleš memoriju, gde ce ona i ostati. Kada se sve to završi, ponovo pokrenite svoj PC. Svakako obezbedite da vaš PC ne ostane bez napajanja elektricnom energijom, ili da se ne iskljuci za vreme procesa ažuriranja; u protivnom cete videti šta zapravo znaci nova (i svakako neželjena) fraza u komjuterskom žargonu: "mašina je u neodredjenom stanju".

44. Ucitavanje novog BIOS-a
Jednom kada je ažuriranje kompletirano, iskljucite svoj PC. Sigurno uklonite energetski kabl, a onda izbrišite svoj CMOS kao što je opisano u tacki 5 odeljka "BIOS-ova zlatna pravila", koji je dalje u tekstu. Ponovo povežite svoj izvor napajanja elektricnom energijom sa mrežom, prikljucujuci energetski kabl, a zatim ga ukljucujuci u zidnu uticnicu. Ukljucite svoj PC, i trebalo bi da budete nagradjeni porukom na ekranu koja se odnosi na novi BIOS koji ste upravo instalirali. Pritisnite svoj carobni taster da pozovete program BIOS Setup. Odaberite opciju "Load Optimized Defaults" (koja na nekim mašinama može da se pojavi kao "Exit, Load Setup Defaults"). Izadjite iz setupa i sacuvajte promene pomocu tastera [F10] i [Y], a onda još jednom pokrenite PC racunar i pocnite da uživate u plodovioma svog rada.
BIOS-ova zlatna pravila
Kada menjate podešavanja BIOS-a, ima malo toga što stvarno možete da pokvarite, sve dok ne podižete bilo koji ulazni napon. I pored toga, dobra ideja je da znate i poštujete razna pravila koja vas cuvaju od nevolja.
1. Napravite rezervnu kopiju vašeg postojeceg BIOS-a. Pre nego što instalirate novi ili promenjeni BIOS, sacuvajte staru verziju. Svaki fleš alat ukljucuje opciju kao što je "Save current BIOS as" (pogledajte snimak ekrana D). Uz pomoc rezervne kopije, možete uvek da podignete sistem i opet radite, ako vam nova verzija ili promene u podešavanjima prouzrokuju probleme.
2. Menjajte samo po jedno podešavanje istovremeno. Kada puštate program BIOS Setup, pravite promene pažljivo, po jednu istovremeno i u malim stepenima gde je to primenljivo. ponovo pokrenite svoj PC posle svake promene i pustite ga na "probnu vožnju" pod Windowsom, da biste se uverili da stvari rade kako treba. To je jedini bezbedan nacin da se utvrdi uticaj pojedinih promena na vaš PC.
3. Uradite testove stresa ili bencmarke. Puštanje vašeg sistema da radi pod velikim ili punim opterecenjem je najbolji nacin da se odredi da li agresivno podešavanje pravi ili ne pravi probleme u radu PC-ja. Za tu svrhu najbolje rade paralelna upotreba masivno umreženih aplikacija, kao što su racunarske onlajn igrice, uredjivanje videa 3D, ili bencmark programi kao što je 3DMark 2005.
4. Ako nište drugo ne uspe, probajte hladni start. Ako PC nece da se podigne posle pritiska na dugme za Reset, iskljucite racunar i sacekajte minut ili dva pre nego što ga ponovo ukljucite. Upotrebite prekidac na izvoru za napajanje elektricnom energijom, a ne dugmad na prednjem delu vašeg PC-ja.
5. Izbrišite CMOS. Kada PC nece da se podigne pošto ste napravili promene u BIOS-u, vi više ne možete da pristupite programu BIOS Setup, da biste uklonili te promene. Ako se to dogodi, moracete da izbrišete CMOS memoriju u kojoj se nalaze podešavanja BIOS-a. Sledite uputstva za brisanje ili resetovanje CMOS memorije iz prirucnika za vašu maticnu plocu (ili sistem). U nekim slucajevima, to zahteva premeštanje kratkospajaca na kontaktima mosta koji su dodeljeni da bi se poslala instrukcija "Clear CMOS" ka toj memoriji. To može da znaci stvarno premeštanje fizickog kratkospajackog bloka na maticnoj ploci, ili može da zahteva podešavanje DIP prekidaca. Zapamtite da treba da uklonite taj kratkospajac kada izbrišete CMOS. Druga mogucnost je da izvadite CMOS bateriju i iskljucite PC iz zidne uticnice. Medjutim, da bi pouzdano radilo, to može da potraje više sati.

Izvor: Bluebox

[John_R.]

bravo majstore

[ludajic]

Svaka čast mnogo mi je koristilo ovo detaljno uputstvo

[daca94]

Imam ja ovo sve u PDF Formatu. Bolje bi bilo da je U Nekom Txt documentu ili PDF.