Za svega $60 Linux programeri sada mogu kupiti matičnu ploču koja se ugrađuje u Everex TC2502 Linux PC koji se prodaje po ceni od $200. Kompaktna ultra-efikasna, x86 kompatibilna “gOS razvojna ploča” se isporučuje sa gOS-om, lakim Linux baziranim operativnim sistemom namenjenim za upotrebu sa Google aplikacijama. gOS operativni sistem je kreiran za upotrebu sa Everex TC2502, Linux baziranim personalnim računarom. Sada kreatori sistema omogućavaju kupovinu samo ploče uz gOS distribuciju na Cd-u. Zajedno sa Firefox pretraživačem, koji podržava Google bar, gOS uključuje aplikacije kao što je OpenOffice.org.

 Pre nekoliko dana je i zvanično predstavljena Fedora 8, najnovija verzija Linux distribucije sponzorisana od strane Red Hat-a. Sa šifrovanim nazviom Werewolf, ovo izdanje karakterišu neke veoma impresivne karakteristike kao i novi vizuelni stil. Jedna od najimpresivnijih novih karakteritiska koja je obuhvaćena u Fedora-i 8 jeste PulseAudio koja korisnicima omogućava da podese jačinu zvuka posebno za svaku aplikaciju, da redirektuju audio stream-ove na druge računare preko lokalne mreže, kao i veliki broj drugih mogućnosti. Fedora 8 je jedna od prvih distribucija koja koristi PulseAudio kao osnovno podešavanje.

 Pre nekoliko dana predstavljen je novi proizvod kompanije Renegade koji predstavlja novi dodatak Ultimate Game Chair seriji. Ova stolica namenjena je svim zaljubljenicima u igre koji žele da imaju što verniji doživljaj prilikom igranja. Stolica poseduje 12 vibracionih motora koji su sinhronizovani sa igrom, priključke za MP3 plejer i slušalice, svetlosne efekte koji se aktiviraju prema dinamici igre kao i 3D stereo zvučnike koji su montirani na naslonu glave. Pored toga, stolica je kompatibilna sa skoro svakom konzolom za video igre, uključujući handheld i PC a radi i sa velikim brojem bežičnim kontrolera.

Udeo nelegalnih softvera na tržištu Srbije je 78 odsto i to našu zemlju svrstava medju zemlje sa najvišom stopom piraterije u centralnoj i istočnoj Evropi, naveli su danas predstavnici informatičko-tehnoloske industrije i ocenili da zbog ovako visokog procenta država gubi oko 50 miliona dolara na osnovu nenaplaćenih poreza.

Predstavnik Biznis softver alijanse (BSA), udruženja vodećih kompanija IT industrije, Dragomir Kojić kazao je da je ovaj procenat u zemljama u okruženju daleko manji, poput Hrvatske gde iznosi 58 odsto, dok je u Sloveniji 51 odsto.

Nešto veća stopa od naše je jedino u Bugarskoj - 81 odsto i Rumuniji - 84 odsto.

Studija koju je sprovelo ovo udruženje ukazuje i na to da je u 2006. godini u Srbiji došlo do smanjenja udela piraterije, koji je u poredjenju sa prethodnom godinom opao za dva procenta.

Da je "kopiranje originala" softverskih programa veoma zastupljen "posao" u Srbiji govori i podatak do koga je BSA došla sprovodjenjem akcije "Tajni kupac" gde se istraživanjem došlo do toga da svaki peti kompjuter koji se proda ima piratski softver.

Ovom akcijom istraživači su se predstavljali kao kupci u kompanijama i na osnovu pitanja koje su postavljali komercijalistima dolazili do zaključka da li se u odredjenoj firmi prodaje nelegalni softver.

Direktor sektora za zaštitu intelektualne svojine u "Majkrosoftu" Miša Ognjanović rekao je da su procene da je nivo piraterije medju proizvodjačima i distributerima, ako se uzme u obzir i "skrivena piraterija", iznad 50 procenata".

Takodje, prema ovom istraživanju prosečan srpski stanovnik na IT programe troši oko 47,6 dolara, a stanovnik u EU oko 635 evra.

Predstavnici IT-a tvrde da se prednosti korišćenja legalnog softvera ne ogledaju u većem ostvarivanju profita, već u koristima za pojedinca, jer ispravan softver omogućuje bolju zaštitu kompjutera i bolje obavljanje posla.

Generalni direktor "Majkrosofta" za Srbiju Dejan Cvetković ocenio je da bez smanjenja ilegalnog softvera nema integracije zemlje u evropske tokove, ali i ekonomskog rasta u ostalim privrednim granama.

"Samo smanjenje piraterije za jedan odsto otvorilo bi 300 radnih mesta i 1.200 u drugim industrijskim granama", rekao je Cvetković.

Predstavnici IT industrije su istakli da su zadovoljni regulativom koja je doneta u ovoj oblasti, ističući pre svega značaj Zakona o posebnim ovlašćenjima u zaštiti prava intelektualne svojine.

Propisima za nedozvoljeno držanje ili upotrebu softvera propisana je kazna zatvora do pet godina i novčana kazna od 100.000 do tri miliona dinara, uz obavezu naknade materijalne štete, i to u visini do trostrukog iznosa uobičajene naknade za licence.

(Tanjug)